ONI SE BORE ZA VLAST NAKON SMRTI AJATOLAHA! Jedan od ovih moćnika bi mogao da spase ili uništi Iran zasvagda!

U narednim danima ili nedeljama, iranski verski lideri odlučiće da li će Islamska Republika tražiti deeskalaciju ili krenuti putem samoubilačke konfrontacije sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. Nekoliko favorita već se izdvojilo kao mogući naslednici koji bi zemlju poveli iz ruševina nakon vazdušnih udara u kojima je u subotu ubijen vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei. Mnogi raniji kandidati poginuli su prvog dana rata.

"To neće biti niko od onih o kojima smo razmišljali, jer su svi mrtvi", rekao je Donald Tramp.

U nastavku su glavni kandidati koji se bore za vlast nakon ubistva ajatolaha.

Alireza Arafi

Verovatna strategija: Prekid vatre

Put ka deeskalaciji vodi preko Alireze Arafija, 67-godišnjeg klerika izabranog u privremeno rukovodeće veće.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragači rekao je svom omanskom kolegi da je Iran "otvoren za sve ozbiljne napore" da se zaustavi eskalacija, što je prvi diplomatski signal da Teheran možda traži izlaz iz rata.

Ako bi klerici izabrali Arafija za vrhovnog vođu, to bi signaliziralo spremnost na povratak diplomatskom okviru. Arafi kontroliše iranske verske škole i obrazovnu infrastrukturu, što mu daje snažne verske kredencijale.

Njegova kontroverzna poseta Moskvi 2023. godine, gde je razgovarao sa ruskim zvaničnicima o "širokoj saradnji sa Rusijom", sugeriše podršku Kremlja.

Međutim, njegov izbor bi verovatno značio da ima simboličnu ulogu, dok bi stvarna moć bila u rukama porodice Larijani.

U tom scenariju, Arafi bi obezbedio verski legitimitet, dok bi braća Ali i Sadek Larijani upravljali procesom, uz omansko posredovanje u pregovorima o prekidu vatre koji bi zaštitio ključne interese režima: zaustavljanje udara, očuvanje dela nuklearnog programa i sprečavanje promene režima.

Rusija bi garantovala sporazum, dok bi SAD prihvatile ograničeno obogaćivanje uranijuma uz stroge kontrole koje sprečavaju razvoj nuklearnog oružja.

Prepreke ovom putu uključuju tvrdolinijaše koji pregovore vide kao izdaju, komandante Islamske revolucionarne garde (IRGC) željne osvete i klerike koji su izdali fetve pozivajući na osvetu za Hamneijovu smrt.

Mohamed Mehdi Mirbageri

Verovatna strategija: Samoubilačka eskalacija

Muhamed Mehdi Mirbageri, 66-godišnji klerik, predstavlja najradikalniju ideološku struju u Iranu.

On je na televiziji izjavio da je "radi postizanja božanske bliskosti vredno čak i ako polovina sveta bude ubijena".

Takva logika – da su desetine hiljada smrti prihvatljiv trošak radi teoloških ciljeva, verovatno bi se primenjivala i u unutrašnjoj i spoljnjoj politici.

Njegov izbor značio bi odbacivanje pregovora i posvećenost totalnom ratu bez obzira na posledice.

On Islamsku Republiku vidi kao deo "Božjeg velikog plana", a sukob između "vernika i nevernika" kao neizbežan.

U tom scenariju, Iran bi nastavio operaciju "True Promise 4" sa stalnim napadima na američke baze u regionu, izraelske gradove i zalivske države koje ugošćuju američke snage.

Kao vrhovni vođa, Mirbageri bi mogao narediti napade na nosače aviona, naftnu infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji i UAE, kao i zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte.

SAD bi odgovorile silom, uključujući moguće udare na preostalu iransku infrastrukturu, potpunu ekonomsku blokadu i podršku promeni režima.

Ovaj scenario mogao bi dovesti do razaranja Irana, ali Mirbagerijeva teologija mučeništvo tumači kao pobedu.

Sadek Larijani

Verovatna strategija: Pragmatični opstanak

Put ka kontrolisanoj tranziciji vodi preko Sadeka Larijanija, 64-godišnjeg predsednika Saveta za procenu svrsishodnosti.

On je bio šef pravosuđa tokom brutalnog gušenja Zelenog pokreta 2009. godine, čime je stekao reputaciju tvrdolinijaša.

Ipak, povremeno je kritikovao korupciju i podržavao ograničene pravne reforme, što mu daje određeni kredibilitet među različitim frakcijama.

U ovom scenariju, Skupština eksperata bi direktno izabrala Larijanija za vrhovnog vođu.

To bi značilo prioritet institucionalnog kontinuiteta nad ideološkom čistoćom.

Larijani bi nastavio Hmeneijevu politiku bez njegove harizme, održavajući konfrontaciju sa Zapadom, ali izbegavajući samoubilačku eskalaciju; čuvajući nuklearni program uz moguće diplomatske kompromise; gušeći neslaganje, ali dopuštajući ograničene ekonomske reforme.

Ovo bi bila najbolja šansa Islamske Republike za opstanak, ne kroz pobedu, već kroz iscrpljivanje protivnika i pažljivo balansiranje između sukoba i uzdržanosti.

Mojtaba Hamnei

Verovatna strategija: Vojni puč

Moguća vojna diktatura mogla bi se formirati oko Mojtabe Hamneija, drugog sina ubijenog vrhovnog vođe.

Ako je preživeo napade i ako Skupština eksperata ne uspe da postigne dogovor, IRGC bi mogao silom nametnuti Mojtabu.

Kao sin Hamneija, ima 'legitimitet dinastije'. Kao dugogodišnji operativac iz senke, poznaje mehanizme sistema.

U tom scenariju, Iran bi postao otvorena vojna diktatura, gde bi formalna verska vlast bila paravan, dok bi stvarnu moć držali komandanti IRGC-a.

Mogućnost građanskog rata

Druga mogućnost je da vojni puč izazove građanski rat i separatističke pokrete.

Kurdskim oblastima na severozapadu Irana mogla bi se otvoriti prilika za proglašenje nezavisnosti. Arapsko stanovništvo u provinciji Huzestan, bogatoj naftom, moglo bi pokrenuti separatističke inicijative. Balučki militanti na jugoistoku takođe bi mogli iskoristiti haos.

Iran bi se mogao raspasti na zone kontrole, jezgro pod dominacijom IRGC-a oko Teherana, kurdske autonomne oblasti, arapske regione na jugozapadu i balučke teritorije na jugoistoku.

Državna televizija je takođe od subote isticala Hasana Homeinija, unuka Ruholaha Homeinija, što bi moglo biti signal potencijalnog naslednika.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)